Carski uspon na Carev vrh (Makedonija)

“U jednom trenutku mi se učinilo da je temperaturna razlika između početka staze i dela neposredno pre vrha možda veća i od 15 stepeni, od blage jeseni smo se odjednom našli u vetrovitoj i hladoj zimi”

Zašto “carski uspon”? Zato što smo uživali u prirodi, laganom usponu, ne velikoj visinskoj razlici i na kraju odmor u poznatom manastiru sv. Joakim Osogovski, kažu najlepšem u Makedoniji. Nije baš sve bilo idealno ali otom potom…

CAREV2

Osogovske planine se nalaze na severoistoku Makedonije, nešto južnije od Krive Palanke. Oktobar 2016. Plan je bio da dođemo minibusem do kraja asfaltiranog puta što smo i uradili. Krenuli na uspon vidljivom ali nemarkiranom stazom, vrh se odmah video u daljini i nije nam to predstavljalo nikakav problem. Nepregledna prostranstva, kažu najlepših jesenjih boja na Osogovskih planinama. Vreme za sredinu oktobra, idealno. Ono što sam čuo od drugih, da su vetrovi strašni na makedonskim planinama, ispostavilo se kao tačno.

CAREV1

Ono drugo što se ispostavilo kao tačno je norveška vremenska prognoza sajta yr.no sa tačnom procenom prolaska jednog mini ciklona iznad Carevog vrha. Pisala je niska oblačnost oko sat vremena, oko 10h prepodne. Tako je i bilo.

U jednom trenutku mi se učinilo da je temperaturna razlika između početka staze i dela neposredno pre vrha možda veća i od 15 stepeni, od blage jeseni smo se odjednom našli u vetrovitoj i hladoj zimi. Inje ispred nas delovalo je kao veći snežni pokrivač iako snega nije bilo. Nadao sam se je prognoza tačna “u minut” i Branku Gorgievu sam posle jednog, dva kilometra neposredno pre vrha, da bi trebalo uskoro da očekujemo razvedravanje i sunce. I tako je i bilo, Bog da poživi norvešku prognozu 🙂 Oblaci su se razišli i ponovo smo videli vrh kao na dlanu s tim što je vetar bio strašan i hladan. Nisu mi pomogli ni kapa, maska i ski naočare. Subjektivni osećaj, ispod nule. Jedva sam čekao da se domognemo kule na vrhu.

CAREV4

Napokon, Carev vrh 2076m, fotografisanje, kraća pauza za neki zalogaj i brz povratak u “bezbednu zonu” ispod 1800-1900m i blagi povetarac i povratak na žutu boju pozadine umesto bele.

2016-10-30-6286

Autobus nam je pobegao, ko da nas čeka par sati, morali smo da pešačimo baš dosta do Osogovskog manastira ali nam nije palo teško. Sunce je bilo sve jače, ja ne znam ali prosto neverovatno, oko jezera možda i petnaestak stepeni. Mislim da smo prešli preko petnaestak kilometara i više i stigli do prelepog manastira gde nas je u dočekalo jako ozvučenje, dance i techno muzika, doduše DJ-a nije bilo, reklame za Skopsko pivo itd. Okrepili se, slikali i krenuli nazad.

2016-10-30-6341

Mala ali slatka avantura.